Vila

Vila

Vila se sumom seta,
Misli da je sveta.
Prvi korak pravi,
Cvet u kosu stavi.
Taj cvet je mlad, taj cvet je nezan,
Taj cvet pogledu je neizbezan.

Drugi korak ona pravi,
Grana se pred njom pojavi.
Prepreku da predje ona se savi.
Ona se ne ljuti besna nije,
Samo je trebalo da se svije.

Treci korak ona krenu.
Za sebe se spotaknu.
Cvet sa kose njene,
Pocinje da vene.
Cvet joj u krilo pade,
Ona ne pazi,
Nije htela ali ga zgazi.

Sad ona na kolenima kleci,
Hoce cvet da izleci.
Al' ne moze! U njemu vise zivota nema,
Sad ga grli rukama obema.
Suze se lagano slivaju niz lice,
Sad beze od nje iz sume ptice.
Neka ona o tom cvetu misli svake noci,
Al' nikada vratiti ga nece moci.

Ta vila sam ja,
Ta vila u suzama je ronila.
Ta vila sebe razume,
Shvatiti da cvet je mrtav ona ne ume.
Taj cvet je ljubav nasa, taj cvet stvar je sveta,
Taj cvet je ljubav koja vene a ne cveta...