Vetar

Cujes zujanje vetra, k'o da ti prica.
On jauce jer ne razumes ga nista.
Njise grane od gorkoga besa,
Ti gledas a nista ne znas.

Kad vetar duva jace u tebe,
Nece te povrediti, to mu nije cilj.
Jedini je nacin da te tako oseti,
Pomiluje te i na tebe pazi.

Usne kad ti ispucaju, nije od zime.
Nije od hladnoce vec topline silne.
Ne moze te ugrejati, priroda je to,
Bog ga takvog stvorio, al' on nije zlo.

Ne razumes nista u gorkome svetu,
Nemoj se ni truditi da ga shvatis.
Pusti zivot da ide i razvije se.

Vetar kad ti ohladi telo, ne slabi!
On te ne slabi vec te jaca.
Ne opiri mu se i pusti da te nosi.

Senka

Kada vidis senku crnu,
Kad ruke pocnu da ti trnu,
Tada nemoj da se bojis,
Ni od nje da se odvojis.

Ona bice tu, tebe pratiti.
Svaku tvoju suzu shvatiti,
Obrisace ti lice od njih,
Razumece sto si tih.

Nece reci da si cudan, jer si tih,
Senka pomocice ti, vise od svih.
Prijatelji uzece ti srce sto je snilo,
Senka vratice ga tamo gde je bilo.

Tebi

Od pogleda toplog i bajnog,
Do praznine i suza sjajnog.
Od osmeha zeljnog zivota,
Sad ne zna sta je lepota.

Ne trazim te nista, sem pogleda bajnog,
I nista vise, sem osmeha tvog, al' trajnog.
Pogledaj mi u oci, vidis li da volim?
Pogledaj mi usne i shvati da gorim.
Ne gorim za dodirom, vec za tvojim glasom,
Gorim da ga cujem, nazovem ga spasom.

Sad mi daj da legnem, daj mi da snim,
Tako cu te cuti.
Samo da te cujem i dalje da zivim...

Pesma sudbi

Sto me mrzis sudbo draga?
Sto ljubav ode bez traga?
Sto mi cinis sudbo mila?
Zar sam tol' ko pogresila?


Iz dna duse prezires li me?
Volis li da gledas dok boli me?
Dok mi srce u prah pretvaras?
Da l' mi nova vrata otvaras?

Sto mu dade put slobodan?
Sto unisti najlepsi mi dan?

Uzivah u usnama vrelim,
Zavloeh mu oci crne.
Ti mu dade sudbo bedna,
Da ode, da mu nisam cedna.

Razum, sveca, svetlost

Gori nova sveca, nad srcem zlatnim,

Nova sveca, novu svetlost stvara.

Preliva se glatkim linijama srca.

Srce, ne gordo, u tami put otvara.

Svetloscu srce, razumu oci slepi,

Razum prati svetlost nemu.

Sigurnost! Razum od srca ne strepi,

Velika je privlacnost vidi se u njemu.

Sveca nestaje polako se gasi.

Ni vetra nema, a svetlost bledi.

Razum se vraca srce da spasi,

Ali ne uspeva, sveca ga povredi.

Po srcu rasu vosak vreo,

Srce ne sjaji, zlatno vise nije.

Razum ne spreci razor kako je hteo.
Srce sad ceka svecu novu i u tami se krije!

Cekacu te

Vetar neka duva,
Dusa nek' se ledi.
I suza je suva.
Hoces doci meni?

I dok sneg veje,
Od tebe me tera,
Neka se smeje,
Tu postoji vera!

Cekacu te bilo kad,
Cekacu te bilo gde.
Jos dok si mlad,
Al' dodji sto pre.

Verujem, ti ces doci,
Verujem, da ces moci.
Da l' zelja za tobom ce me proci?

Ovim recima ti kazujem,
Cekacu te, tim se dokazujem,
Na taj nacin ljubav pokazujem.

Oci mi sijaju,
Nade su pune.
Da l' te imaju?
Il' cekaju ono sto trune?

Dah

Pricala bih ti al' nemam daha,
Sve to samo je zbog straha.
Priznala bih sve, sve lazi,
Ali samo prvi mi nesto kazi.

Izvini reci, nije mi dosta.
"Izvini" rec je prosta.
Pluca staju, grlo steze.
Disati sve mi je teze.

Izvini za sve zlo,

Da, bilo je namerno.

Kajem se, ali je kasno.

Zar nista ne ide mi lasno?

Ne mogu da disem,
Ni zlo da obrisem,
Zbog toga kaznicu sebe,
ZIvecu! Ali bez tebe.

Suza

Dejvojka je stajala na trgu sama.
Samo ona zna, obliva je tama.
Grehe je ona sve svoje znala,
Al' jednoj osobi to nije priznala.

Osobi je stalo, jer za nju mari,
Njih dvoje bili su vecni drugari.
Srce joj je dao, al' nije ga htela,
Prvo ga je odbila a zatim uzela.

Ta osoba bese neko njoj vazan,
Osoba ta bese decko snazan.
To celicno telo i tolika snaga,
U njemu bese jedna dusa blaga.

Cuo je on za sve njene grehe,
Cuo je za zlobne o njemu smehe.
Krenu srce da mu preda,
Al' da prica on joj ne da.

Te je pogleda u lice gresno,
I shvati da nista nije vecno.
Pusti suzu i okrene ledja.
Tad oseti ona koliko to vredja.

Shvati

Stajao si ispred mene,
O ljubavi pricao.
Bio si mi smesan,
Nisi se ni micao.

Pricao da ti je stalo i da me volis,
I ako moras, ti poceces da molis.
Da dovoljan ti je zagrljaj mali,
Mislio si da sve od sebe smo dali.

Gledala sam te, smejala ti se u lice,
Tvrdila ti nisi taj, princ iz price.
Da mi nisi nista, i da mi nisi potreban,
Smejala sam se, nisi mi bio vredan.

Shvatio si da nije ljubav, nego sala.
Shvatio si da nisam ni pokusala.
Okrenuo se i rekao da te nije briga,
Shvatio si da mi je sve bila igra.

Vidim sta si pricao, sta si hteo,
Da odes na takav nacin nisi smeo.
Srce place, jer to srce boli.
Srce shvata da onakvog te voli.

Stalo mi je

Sedi, pridruzi se putovanju,

Putovala sam s tobom i nocu i danju.

Bio si mi sve, bio si mi jedino.

Ali sada znamo da to je gotovo.

Glavu pognucu, postovanje pokazacu.

Cutacu jer ako pricam lagacu.

Pogled na zemlji zadrzacu.

Da ne pustim suzu izdrzacu.

Molim te pricaj, nesto mi kazi.

Kazi mi molim te ko ti je drazi,

Istina sto laze, tisina sto priznaje,

Da medju nama gotovo je.

Vidim! Kreces, mirno i polako,

Oboje znamo, bolje je ovako.

Izvoli kreni, plakati necu.

Ali za tobom glavu okrenucu.

Pazi

Cuje se cvrkut ptica.

Vide se dece nasmejana lica.

Sunce svima srecu uliva.

Ljubav sve ljude obliva.

Voljenog kad vidis,

Leptirice osetis,

Ni ne predvidis,

Koliko ga volis.

Ljubav kolika je ne znas,

Pozelis sve da mu das.

Jedan poljubac ti je malo,

Ne zna koliko ti je stalo.

Kad ljubav ne vidi on nije taj,

Samo mu srce ti ne predaj,

Samo, cuvaj se to znaj.

Ruze

Zasadih dve ruze,

Od malena da se druze.

Jednoj dadoh ime svoje,

Drugoj dadoh ime tvoje.

U ime ljubavi medju nama,

Nek' cvetaju godinama.

Sad su zrele, sad su lepe.

Sad medjusobno se cepe.

Nove pute sebi prave,

Kad druge kraj njih stave.

Nisu one krive, al' one bol nose,

Sad zajedno ne osete rose.

Druge zasadise, druge stavise.

Ne ja vec drugi pokvarise.

Sekund ne mislih, u sekund zgresi,

Sad suza samo me tesi,

Medj' ruzama trnje cveta,

Ne vidim vise smisao sveta.

Neka umru, neka se ne bude,

Al' bar neka se potrude.

Da ne zamre ono sto medj' njima bese,

Da ne moraju suze da me tese!

Izvini

Ne slusas me, okreces mi ledja,

Ne shvatas koliko to vredja,

Slika odjednom postaje mi bledja.

Dobro, nemoj me gledati,

Znaj da to necu predati.

Necu predati uspomene i secanja,

Ne predajem suze i jecanja,

Ne predajem zajednicka osecanja.

Lice mi ne gledaj, puno je bola,
Sad ostaje samo slika gola.

Ne gledaj mi oci, suza pune,

Ne gledaj ljubav koja trune.

Vec slusaj reci, sto mi srce sroci,

Slusaj, sto ne sklopih oci,

Slusaj sto ne spavah cele noci.

Znas da te volim na nacin drugaciji,

Znas da ovaj bol nije bilo ciji.

Izgubiti te ne smem to si ne dam,

Izgubiti te ne smem, necu da se predam.

Bez tebe jedan deo mene fali,

Bez tebe ovaj svet je mali.

Ove reci glava ne pise,

Ove reci srce pise,

Jer bez tebe ne moze da dise...

Srce je vec slomljeno,

Jednom mu se desilo,

Izgubilo je nesto sto je volelo.

Ne daj mu da umre,

Pusti ga da dise,

Daj mu da ti mnoge reci pise...

Uspeh

Placem to vidim,

Sebe se stidim.

U ogledalo ne mogu gledati,

Mozda svoju nadu cu predati.

Mozda prestacu da se trudim.

Mozda u suzama cu da se budim.

Mozda ovaj pad nije na neko vreme,

Mozda necu se vratiti na teme.

Mozda buducnosti vec mi je kraj,

Mozda ovaj svet nije vecni raj.

Mozda moja dela samo su prah.

Mozda motiv za sve samo je strah.

Mozda i dalje cu da se bojim,

Mozda vreme pocecu da brojim,

Mozda ne znam koliko cu da stojim.

Treba mi samo necije rame,

Treba mi da se resim ove tame.

Treba mi neko ko ce reci da mogu,

Treba mi neko ko ce reci da imam ulogu.

Da imam ulogu u zivotu, u svetu,

Da ne igram pada metu.

Da to znam da to umem,

Da s uspehom cu da umrem...

Tisina

Slusaj! Slusaj, mir i tisinu,

Pusti sve glasove da minu.

Slusaj, da ne cujes niciji glas,

Slusaj, da u tisini nadjes spas.

Ne cuje se pesma ptica,

Samo vidis u suzama lica.

Vidis srecu, vidis smeh,

Ne cujes iz reci greh.

Greh nije ako nesto vidis,

Greh je ako kazes nesto pa se ne stidis.

Ne znas da je lose, ne znas da je greska.

Ne znas da ta rec nekome je teska.

Niko ne vidi da hoces nesto reci,

Niko ne vidi da nesto te preci.

Hoces nekome ti to da pricas,

Hoces reci ti da sricas.

Pusti glas sve dublje da tone,

Pusti lica u suzama da rone.

Uzivaj dok mozes, uzivaj u snu,

Uzivaj jer mnogi to ne mogu.

Vila

Vila

Vila se sumom seta,
Misli da je sveta.
Prvi korak pravi,
Cvet u kosu stavi.
Taj cvet je mlad, taj cvet je nezan,
Taj cvet pogledu je neizbezan.

Drugi korak ona pravi,
Grana se pred njom pojavi.
Prepreku da predje ona se savi.
Ona se ne ljuti besna nije,
Samo je trebalo da se svije.

Treci korak ona krenu.
Za sebe se spotaknu.
Cvet sa kose njene,
Pocinje da vene.
Cvet joj u krilo pade,
Ona ne pazi,
Nije htela ali ga zgazi.

Sad ona na kolenima kleci,
Hoce cvet da izleci.
Al' ne moze! U njemu vise zivota nema,
Sad ga grli rukama obema.
Suze se lagano slivaju niz lice,
Sad beze od nje iz sume ptice.
Neka ona o tom cvetu misli svake noci,
Al' nikada vratiti ga nece moci.

Ta vila sam ja,
Ta vila u suzama je ronila.
Ta vila sebe razume,
Shvatiti da cvet je mrtav ona ne ume.
Taj cvet je ljubav nasa, taj cvet stvar je sveta,
Taj cvet je ljubav koja vene a ne cveta...