Suza

Dejvojka je stajala na trgu sama.
Samo ona zna, obliva je tama.
Grehe je ona sve svoje znala,
Al' jednoj osobi to nije priznala.

Osobi je stalo, jer za nju mari,
Njih dvoje bili su vecni drugari.
Srce joj je dao, al' nije ga htela,
Prvo ga je odbila a zatim uzela.

Ta osoba bese neko njoj vazan,
Osoba ta bese decko snazan.
To celicno telo i tolika snaga,
U njemu bese jedna dusa blaga.

Cuo je on za sve njene grehe,
Cuo je za zlobne o njemu smehe.
Krenu srce da mu preda,
Al' da prica on joj ne da.

Te je pogleda u lice gresno,
I shvati da nista nije vecno.
Pusti suzu i okrene ledja.
Tad oseti ona koliko to vredja.