среда, 30. децембар 2009.

Vetar


Cujes zujanje vetra, k'o da ti prica.
On jauce jer ne razumes ga nista.
Njise grane od gorkoga besa,
Ti gledas a nista ne znas.

Kad vetar duva jace u tebe,
Nece te povrediti, to mu nije cilj.
Jedini je nacin da te tako oseti,
Pomiluje te i na tebe pazi.

Usne kad ti ispucaju, nije od zime.
Nije od hladnoce vec topline silne.
Ne moze te ugrejati, priroda je to,
Bog ga takvog stvorio, al' on nije zlo.

Ne razumes nista u gorkome svetu,
Nemoj se ni truditi da ga shvatis.
Pusti zivot da ide i razvije se.

Vetar kad ti ohladi telo, ne slabi!
On te ne slabi vec te jaca.
Ne opiri mu se i pusti da te nosi.

Нема коментара:

Постави коментар