Vetar

Cujes zujanje vetra, k'o da ti prica.
On jauce jer ne razumes ga nista.
Njise grane od gorkoga besa,
Ti gledas a nista ne znas.

Kad vetar duva jace u tebe,
Nece te povrediti, to mu nije cilj.
Jedini je nacin da te tako oseti,
Pomiluje te i na tebe pazi.

Usne kad ti ispucaju, nije od zime.
Nije od hladnoce vec topline silne.
Ne moze te ugrejati, priroda je to,
Bog ga takvog stvorio, al' on nije zlo.

Ne razumes nista u gorkome svetu,
Nemoj se ni truditi da ga shvatis.
Pusti zivot da ide i razvije se.

Vetar kad ti ohladi telo, ne slabi!
On te ne slabi vec te jaca.
Ne opiri mu se i pusti da te nosi.

Senka

Kada vidis senku crnu,
Kad ruke pocnu da ti trnu,
Tada nemoj da se bojis,
Ni od nje da se odvojis.

Ona bice tu, tebe pratiti.
Svaku tvoju suzu shvatiti,
Obrisace ti lice od njih,
Razumece sto si tih.

Nece reci da si cudan, jer si tih,
Senka pomocice ti, vise od svih.
Prijatelji uzece ti srce sto je snilo,
Senka vratice ga tamo gde je bilo.

Tebi

Od pogleda toplog i bajnog,
Do praznine i suza sjajnog.
Od osmeha zeljnog zivota,
Sad ne zna sta je lepota.

Ne trazim te nista, sem pogleda bajnog,
I nista vise, sem osmeha tvog, al' trajnog.
Pogledaj mi u oci, vidis li da volim?
Pogledaj mi usne i shvati da gorim.
Ne gorim za dodirom, vec za tvojim glasom,
Gorim da ga cujem, nazovem ga spasom.

Sad mi daj da legnem, daj mi da snim,
Tako cu te cuti.
Samo da te cujem i dalje da zivim...

Pesma sudbi

Sto me mrzis sudbo draga?
Sto ljubav ode bez traga?
Sto mi cinis sudbo mila?
Zar sam tol' ko pogresila?


Iz dna duse prezires li me?
Volis li da gledas dok boli me?
Dok mi srce u prah pretvaras?
Da l' mi nova vrata otvaras?

Sto mu dade put slobodan?
Sto unisti najlepsi mi dan?

Uzivah u usnama vrelim,
Zavloeh mu oci crne.
Ti mu dade sudbo bedna,
Da ode, da mu nisam cedna.