Razum, sveca, svetlost

Gori nova sveca, nad srcem zlatnim,

Nova sveca, novu svetlost stvara.

Preliva se glatkim linijama srca.

Srce, ne gordo, u tami put otvara.

Svetloscu srce, razumu oci slepi,

Razum prati svetlost nemu.

Sigurnost! Razum od srca ne strepi,

Velika je privlacnost vidi se u njemu.

Sveca nestaje polako se gasi.

Ni vetra nema, a svetlost bledi.

Razum se vraca srce da spasi,

Ali ne uspeva, sveca ga povredi.

Po srcu rasu vosak vreo,

Srce ne sjaji, zlatno vise nije.

Razum ne spreci razor kako je hteo.
Srce sad ceka svecu novu i u tami se krije!

Cekacu te

Vetar neka duva,
Dusa nek' se ledi.
I suza je suva.
Hoces doci meni?

I dok sneg veje,
Od tebe me tera,
Neka se smeje,
Tu postoji vera!

Cekacu te bilo kad,
Cekacu te bilo gde.
Jos dok si mlad,
Al' dodji sto pre.

Verujem, ti ces doci,
Verujem, da ces moci.
Da l' zelja za tobom ce me proci?

Ovim recima ti kazujem,
Cekacu te, tim se dokazujem,
Na taj nacin ljubav pokazujem.

Oci mi sijaju,
Nade su pune.
Da l' te imaju?
Il' cekaju ono sto trune?

Dah

Pricala bih ti al' nemam daha,
Sve to samo je zbog straha.
Priznala bih sve, sve lazi,
Ali samo prvi mi nesto kazi.

Izvini reci, nije mi dosta.
"Izvini" rec je prosta.
Pluca staju, grlo steze.
Disati sve mi je teze.

Izvini za sve zlo,

Da, bilo je namerno.

Kajem se, ali je kasno.

Zar nista ne ide mi lasno?

Ne mogu da disem,
Ni zlo da obrisem,
Zbog toga kaznicu sebe,
ZIvecu! Ali bez tebe.

Suza

Dejvojka je stajala na trgu sama.
Samo ona zna, obliva je tama.
Grehe je ona sve svoje znala,
Al' jednoj osobi to nije priznala.

Osobi je stalo, jer za nju mari,
Njih dvoje bili su vecni drugari.
Srce joj je dao, al' nije ga htela,
Prvo ga je odbila a zatim uzela.

Ta osoba bese neko njoj vazan,
Osoba ta bese decko snazan.
To celicno telo i tolika snaga,
U njemu bese jedna dusa blaga.

Cuo je on za sve njene grehe,
Cuo je za zlobne o njemu smehe.
Krenu srce da mu preda,
Al' da prica on joj ne da.

Te je pogleda u lice gresno,
I shvati da nista nije vecno.
Pusti suzu i okrene ledja.
Tad oseti ona koliko to vredja.

Shvati

Stajao si ispred mene,
O ljubavi pricao.
Bio si mi smesan,
Nisi se ni micao.

Pricao da ti je stalo i da me volis,
I ako moras, ti poceces da molis.
Da dovoljan ti je zagrljaj mali,
Mislio si da sve od sebe smo dali.

Gledala sam te, smejala ti se u lice,
Tvrdila ti nisi taj, princ iz price.
Da mi nisi nista, i da mi nisi potreban,
Smejala sam se, nisi mi bio vredan.

Shvatio si da nije ljubav, nego sala.
Shvatio si da nisam ni pokusala.
Okrenuo se i rekao da te nije briga,
Shvatio si da mi je sve bila igra.

Vidim sta si pricao, sta si hteo,
Da odes na takav nacin nisi smeo.
Srce place, jer to srce boli.
Srce shvata da onakvog te voli.

Stalo mi je

Sedi, pridruzi se putovanju,

Putovala sam s tobom i nocu i danju.

Bio si mi sve, bio si mi jedino.

Ali sada znamo da to je gotovo.

Glavu pognucu, postovanje pokazacu.

Cutacu jer ako pricam lagacu.

Pogled na zemlji zadrzacu.

Da ne pustim suzu izdrzacu.

Molim te pricaj, nesto mi kazi.

Kazi mi molim te ko ti je drazi,

Istina sto laze, tisina sto priznaje,

Da medju nama gotovo je.

Vidim! Kreces, mirno i polako,

Oboje znamo, bolje je ovako.

Izvoli kreni, plakati necu.

Ali za tobom glavu okrenucu.

Pazi

Cuje se cvrkut ptica.

Vide se dece nasmejana lica.

Sunce svima srecu uliva.

Ljubav sve ljude obliva.

Voljenog kad vidis,

Leptirice osetis,

Ni ne predvidis,

Koliko ga volis.

Ljubav kolika je ne znas,

Pozelis sve da mu das.

Jedan poljubac ti je malo,

Ne zna koliko ti je stalo.

Kad ljubav ne vidi on nije taj,

Samo mu srce ti ne predaj,

Samo, cuvaj se to znaj.