Razum, sveca, svetlost

Gori nova sveca, nad srcem zlatnim,

Nova sveca, novu svetlost stvara.

Preliva se glatkim linijama srca.

Srce, ne gordo, u tami put otvara.

Svetloscu srce, razumu oci slepi,

Razum prati svetlost nemu.

Sigurnost! Razum od srca ne strepi,

Velika je privlacnost vidi se u njemu.

Sveca nestaje polako se gasi.

Ni vetra nema, a svetlost bledi.

Razum se vraca srce da spasi,

Ali ne uspeva, sveca ga povredi.

Po srcu rasu vosak vreo,

Srce ne sjaji, zlatno vise nije.

Razum ne spreci razor kako je hteo.
Srce sad ceka svecu novu i u tami se krije!